Ептен ја почнавте сериозно, за чудно чудо...
Пред да влезам во приказнава незнеав што ме очекува.
Бев доста возбуден и мотивиран и влегов со огромна пасија и желба кон натпреварувањето.
Никогаш нема да го заборавам првиот мој натпревар на Глобочица 2012 год.
Нема да го заборавам и Ицо кој ме седна и ми рече...зајак ќе фаќаш ВАКА И ВАКА!
Фаќав така и освовиме 3-то место, замисли....прв натпревар!
Никогаш нема да го заборавам 1-во коло лига 2013....10 риби на трска, 0 извадени...
Невидено школо...
Никогаш нема да ја заборавам лигата 2014....еееејј 2-ро место во генерален пласман.
На мегдан со Јане за државен првак....
Е нема да го заборавам ни Јане кој несебично нија отвори вратата од гаража и рече...Момци, што треба тука сум!
Замисли, се бориме за 1-во место....секоја чест. Се испија преку 20 литра кока кола.
Никогаш нема да го заборавам 1-во коло во лига 2015...72 часа со инфаркт завршница!
Па како можам да го заборавам професорот Дуле кој после една наша глупост после 12 часа, дојде во бокс и ми рече "Дете, не се будали...фаќај се за работа и сакам во недела да те видам меѓу први 3"....невиден мотиватор, парекселанс.
За малку пред 10 дена да не преубеди...за влакно.
Но сето ова си зема данок!!
Муабетот ми е ...Темава е како секоја, секогаш нашите болки и проблеми се истите и се вртиме во круг.
Тоа можев да го видам последниве 4 год.
Од пуста желба да се појде и учествува, сами си правиме штета и се закрвуваме.
Што останува? - Останува да се работи и да се оди по тој пат со голема посветеност или едноставно - да се ужива.
Ако се посветиш...ти треба многу време и 3000евра у старт, доколку сакаш да уживаш...извади си годишна и цепај на слободен да уживаш.
Јас одлучив да уживам, доста беше тренирање нерви.
Ова е само хоби, јас трошам на ова...од љубов.
Не заработувам, немам приходи и немам спонзори.
Не учев факултет за крапџија...
Сакам да уживам и немам намера повеќе да губам од себе! Просто е...
Едно да знаете и многу битно (што би рекол зајакот - едно да се запамти
)...Премногу ниски страсти!
Затоа другарчиња - секој добро да си се праша себеси...што впрочем јас сакам од ова ХОБИ?
Е сеа, кој свати - свати.
И за крај...никој и никогаш овде во Македонија нема да фрли и да работи на 150м 72 часа.
Максимумот на еден крапски натпреварувач во Македонија е во 72 часа да работи на 110м. За тие 40м ни требаат 40 год.
Е вака те чекав сонце мое. Ве сакам како фамилија и тебе и Тафта и не ми е сеедно.
Вие сте есенцијален дел од приказнава. Без тебе и Тафта, оваа приказна, признавам, ќе не одведе само кон лоши спомени и случувања. НО. Ако дојдете. Доаѓа и иднината. Доаѓа и надежта.
Без Вас, торлаци, без Вас, сето ова не е тоа. Његош рекол:"На муци се познају јунаци", а Вие опашката под газ. Ајде не се будалете, ајде во нова авантура. Јас заоѓам, Вие доаѓате. И Ви велам АЈДЕ ОДИМЕ ВО НОВА АВАНТУРА, во нова борба со правилата, водите со водената лисица. Во спротивно, поразени сме и одиме кон депресија.