Убаво пишува Иниеста. Хемијата е скапа работа (онаа брендираната) и оној кој ви каже дека ја има сфатено и погодено хемијата за сите води и сите времиња, не само Вас, туку и себе се лаже. Често знае да се случи, па и на најкомерцијалните води, иста бојла, иста хемија, различно време, различни резултати. Нема правила. Постојат само општи принципи во однос на миксови и хемија.
Конкретно кај хемијата најчесто проблемот не е во изборот на видот, туку во дозирањето. Веќе се има пишувано години наназад. Битно е да се знае каде се пеца и кога се пеца. Нема да се изнафаќаш со месни бојли на ниски температури е општ принцип, како што е дека потешко ќе работи уљна арома при ниски температури од алкохолна. Тоа е основното. Ама не е и правило.
И нормално, ставаш арома (чиста или измиксана) во вкупна доза предвидена за таа количина на микс. И сега доаѓа до сврбење. Ако е подива вода да биде помлака т.е. помалку од превидената хемија. Ако е комерцијала, малку повеќе од предвиденото. И ставаш, па ај уште малку, уште малку. И отиде работава како кај некои рацете што им се исфрлија од хемија.
Кај хемијата според досегашното, има три, четири основни работи - самата арома, есенцијалните уља (
), уљето и она многу битното мултимино, минамино, нутрамино, ЦСЛ (според изборот).
Хемијата е сигнал, а миксот е битен за лапачка.