После подолго време желба за излегување на вода (па макар и на 1 саат), денеска конечно се наканив да отидам негде. Поради фамилијарните обврски (Божикен ручек) кратко беше времето, ама мораше да се искористи. Падна идеја до Железарското езеро. Никогаш таму немав отидено, а прочитав на форумов информации дека таму имало риба. Поради близината - во Автокоманда - во кругот на Железара решив таму да се пролуфтираме. За тие што не знаат езерото е тука:
http://wikimapia.org/#lat=42.0063263&lo ... isko-Ezero
До него се доаѓа доста лесно, долниот влез за Железара (кај надвозникот кај АСУЦ) излегуваш на капија, паркираш и добиваш упатство од чуварот кај да одиш.
Се сместивме на една платформа и набрзо потоа дојде чуварот, си наплати 100ден и ни даде некој совет.
Е сега за мамците. Бидејќи нели празник е, нема од каде да се земе некој црв, решивме да одиме со она што го имаме, леб, пченица, шекерац. Како што не советуваше и чуварот, фаворит ни беше лебот.
Од опрема користев 14ка конец, 16ка јадица, 0.75 грама тапа. Прихранивме малку со леб.
Времето на моменти мирно, на моменти јак ветер.
Езерото е мало, но со направени платформи помеѓу високи трски. Имаше гооооолема бројка на диви шатки, патки, што и да се.
Паднаа многу заебанции на сметка на мрсноста на водата. Ко да фаќаш риба во зејтин. Ако фатиш не ти треба зејтин за пржење. Тука да си донесеш салата, не ти треба да носиш зејтин. Може да се одржуваат борби на пеливани, пред борба влегуваат во езерото и замастени се. И многу многу други.
Ама навистина од што беше масно, конецот се лепеше на трската. Лебчето паѓаше од јадица.
Не седевме долго, 2 - 3 саата. Рибата овој пат изостана (мада заигра тапата неколку пати, имаше и едно откачување), ама задоволството од пуштена трска на вака убав ден беше големо.