|
Еве еден вистински осврт за Португалија во 2006 на истото езеро...
Svetsko Prvenstvo u Portugalu - 2006
Teorija zavere
Nakon povratka iz Portugala, dosta ljudi nas je pitalo kakva nam je bila taktika? Uopšteno smo odgovorili, dosta stvari se zna, ali sam modernizovanje ovog sajta shvatio kao priliku da sa Vama podelim sve oko taktike koju smo primenili u toku tih za nas izuzetno važnih 70 sati.
Pripreme
Neću Vas daviti lepotom krajolika, vazdušnim pritiskom, ružom vetrova i ostalim nebulozama. Samo konkrete stvari i gole činjenice. Jezero je nepravilnog oblika, dugačko 20-tak kilometara i široko kako gde, od 200-600 metara. Dva dana, koja smo imali na raspolaganju da se upoznamo sa vodom smo iskoristili na najpametniji mogući način. Pecanje je bilo zabranjeno, ali kupanje nije. Pronašli smo korito potoka, od kojeg je jezero nastalo. Bilo je udaljeno od 80 pa do 120 metara od obale sa koje će se pecati. Mi smo navijali da je malo dalje, ali šta je tu je. Puni nade da će mo dobiti krajnju poziciju u sektoru, zadnju noć smo proveli u nervoznom isčekivanju.
Pozicija
Izvukli smo B sektor, mesto broj 2. B1 je bio na samom špicu ušća i okarakterisan je sa naše strane kao mesto koje sigurno ulazi u visok plasman. U dogovoru sa selektorom smo odlučili da kvalitetno izsondiramo naše mesto i samo da zabacimo štapove na rezone sa malo mamaca na PVA. Čekali smo komšije da vidimo sa čime raspolažu pa ćemo onda mi. Levo od nas domaćin, na mestu iz snova, desno od nas Rus sa, da izvinete pičkom iz snova. Sledeći do njega Englez. Ostale ne vidimo, a i ne interesuju nas. Od boila smo imali svi isto. Miša i ja smo pravili 3D (3D mix, nutramino, multimino, 3D likvid, GLM i kuhinjska so), belu čokoladu (SBS ketcher mix stari čuvan za specijalne prilike, Top Gold, zaslađivač Nutrin, aroma bela čokolada stara, stimulin amino Solarov), octopus (mix ¼ Club mix ¾ Squid&Octopus mix, robin red, stimulin amino, aroma S&O Solar, OS S&O Solar, betain), Joca i Boban su pravili jagodu i plumshellfish. To smo imali svi u količinama po 10-tak kg, plus svako je imo još po koju vrstu za udicu. Kukuruza u par varijanti, partikle Milboil, pelete 3D, pastrmske i neke moje octopus, koje sam pravim mešanjem tri vrste takmičarskih hrana (jedna površinska, dve dubinske), prezla, prehrambeni lepak, kukuruzno brašno, zaslađivač i aroma.
Dno nam je bilo do 80 metara ravno kao tepsija. Koliko god se trudili, apsolutno nikakvu promenu nismo otkrili. Svugde 4 metra dubine. Na 80 metara daljine, dubina polako počinje polako da pada na 6 metara. Maksimum na koji smo mogli da bacimo marker je iznosio 137 metara. Dubina 4,5m. Odlično. Napipali smo izlaz iz kanala. Na veštačkim jezerima, puno informacija dolazi sa obale. Treba gledati obe strane vode, gde ulazi stari put u vodu, a sa preke strane izlazi, taj put postoji i ispod površine, ako obala polako pada, tako nastavlja i dno, ako imate neke brežuljke sa obe strane, u 90% slučajeva između njih postoji takva konfiguracija i ispod vode... Pomoću ovih iskustava, imali smo sliku dna i tamo gde nismo mogli da dobacimo marker. Naravno, to je bila samo pretpostavka, ali se ispostavila kao tačna.
Početak
Na naše oduševljenje, druga obala potopljenog potoka je bila nedostižna za obe susedne ekipe. Portugalci su odmah krenuli da lopatom izbacuju stari kukuruz, bukvalno od same obale pa dokle mogu. Kad više nisu mogli sa lopatom, nastavili su sa dve rakete. I tako dokle su mogli, nekih 100-tinjak metara. Ruja, je markirao i hranio naizmenično, more konoplje mu se prosipalo iz rakete. Daljina, oko sredine kanala po našim predpostavkama. Plašili smo se da nam levi komšija ne odseče ribu koja bi ulazila u jezero iz ogromnog ušća, ali smo znali da to sa kukuruzom ne može da uradi. Do prvog mraka, potrošio je više od pola kante, ali kakve. Šacovali smo kantu na 50-70 kila. Ogroman beli plastični sanduk. Uhvatili su 5-6 riba i nastavili u istom tempu da lopataju. Desni komšija, jednu ribu mi ništa. E sad malo ona.
Kanta od 20-kila puna do pola. U njoj seckane boile, najviše 3D, šećerac kila, matori kukuruz kila, 300gr partikli, i pelete. Kad to izbacamo, pravimo tepih od boila. Ima jako puno sitnog šarana, a to nam ne treba. Raketa vezana direktno bez ikakvih bajpasova da nam ne rikošetira. Jedan marker na ulazu u kanal, jedan na 137 metara. Ja sam se patio da dohvatim marker, ali moj partner ga je ponekad i prebacivao. Najviše nam je smetala strma obala. Svi sede kao na Kopakabani, samo naš box na nekoj idiotskoj humki kamenja. I još po 30 stepeni. Užas za zglobove.
Dan prvi
Riba se javljala na celoj pisti, a mi još ništa. Bili smo puni poverenja u naše boile, a i znali smo da smo spremni za taktiku "puno malih šarana" Udice fox serija 2, veličina 6, predvez Mantis, osnovni najlon 0,27 Fox Soft Steel, predvez monolider Cormoran, Basie i FMJ. Olova 120-150gr zavisi kako vetar duva, sistem in line. Jednostavno. Jedan štap smo držali na ulazu u kanal, jedan u sredini, jedan na izlazu, a jedan tamo negde preko. Oko pola četiri, prvi potez i šaran od 2,4. Kasnije će se ispostaviti dobar komad. Tokom dana smo konstantno imali svakih par sati ribu. Ono što nam je ulivalo sigurnost je da smo mi imali od 10 riba 5 u meri, a komšije jednu ili dve. Počelo je da se sveti njihova podloga od sitne hrane. Dogovaramo se da posle svakog udarca pošaljemo kobrom samo boile. Ribu smo isključivo dobijali na belu čokoladu i jagodu. Čuli smo se i sa Jocom i Bobanom. I kod njih isto. OK. Sa 3D ćemo je držati na hrani, a pecaćemo na to što radi. Eventualno, držati pogotovo noću u najdubljoj vodi neku mesinu, ne bi li dobili koju krupniju ribu. (to je ovde sve preko 3kg) Ali kako da bacim boilu kobrom na 130 metara. Kako god zamahnem, ne ide. Ili puca boila, ili promašim 50 metara levo ili desno. Mislili smo i na to. Gotove Nutrine 3D 20mm. Teške kao blato i idealno okrugle. Imao sam tri kese, taman. Uz nadljudske napore, sa visoke obale, uspeo sam da dohvatim kanal. Čak i izlaz. Sat vremena pre smrkavanja, smo nahranili sa boilama, uz samo 1 kg kukuruza. Dogovor je bio zadnja noć samo boile. I to gromila
Dan drugi
Noć je prošla super. Kod ostalih uglavnom ništa, a kod nas 5 riba u meri. Ušli smo u ritam. Kad ostali hvataju, hvatamo i mi, ali kad kod ostalih ćuti mi opet imamo udarce. Pokazalo se da najviše ribe daje kosina na izlazu iz kanala. Dva ili tri štapa su tamo zabačena. Celi dan se intenzivno hvata, najbolje nam radi na pola bele čokolade i pola jagode. Veličina 14mm. Gotovo je svo eksperimentisanje. Sad samo egzekucija, pa kako ispadne. Spremam kantu boila da je uveče istresemo, ali sada sve na suprotnoj ivici kanala. Imamo ulazak sitne ribe, za koji krivimo Ruju. Dunuo je vetar od njega ka nama. Ustvari orkan, a ne vetar. Zaključili smo da je njegova primama, završila kod nas. Vadimo sve štapove i bacamo ih na maksimum. To nam donosi par riba. Kod ostalih tajac. Zadnja lista nam otkriva da držimo tesno drugo mesto. Portugalci su prvi, ali nam beže samo 8 kila. Vetar staje, i Majkić po dogovoru raketira tu famoznu dalju obalu kanala. Oko 30% celih ostalo seckane boile. Najviše 3D, i po par šaka bele čokolade i par šaka jagode. Ostalo nam je samo za udicu i za PVA traku, na kojoj smo stalno bili. Kad smo pecali na ulazu u kanal išla je PVA mrežica sa seckanim boilima i peletima. Gotovo je hranjenje i sve nam zavisi od ove zadnje noći. Hladno je. Do ponoći imamo samo dva udarca i ja odlazim da dremnem.
Dan D
Oko 3 sata smo se zamenili. Miša je otišao da prebaci, a ja sam kod štapova. Koliko je mogao da vidi, Portugalci pauziraju. Ništa. Izbacujem kobrom sve od gotovih boila što nam je ostalo, prezabacujem štapove sve ,na znate već gde, i sedam u stolicu. Sledeći put sam seo u osam sati. Non stop su pištali signalizatori. Do merenja sam imao osam riba u meri i pet ispod. Portugalci cupkaju nervozno, kod nas koncert. Što od Majkićevog hrkanja, što od signalizatora. Jedva sam čekao da se prođe merenje. Zadnjih 20-tak sati pišemo i komšijske ribe i imamo uvid u stanje. Osvanuli smo sa 10 kila prednosti. Ovo ne mogu stići, ni da se izuju bosi. Miša je ustao, a od taktike je ostalo samo da pušimo i čekamo kraj. Nervirali smo se na svaku ribu ulovljenu od komšija, ali se ispostavilo da im je tek svaka deseta u meri. Imali smo više ribe i od ostalih prvaka sektora, što nismo znali. Prvaci smo sveta.
Braco nastavi da treniraš
Takmičenja su specifična po mnogo čemu. Kad se taktika promaši, uglavnom nema vremena da se ispravi. To se više ne može nadoknaditi. Dugo smo i Miša i ja analizirali ovaj naš uspeh i došli do sledećih zaključaka:
-ribu nam je celu noć držala boila ispucavana kobrom
-da su komšije mogle da dohvate izlaz iz kanala, ne bi bilo ništa od zlata
-preležali smo dečije bolesti, nije nas brzo uhvaćena riba od strane protivnika naterala da menjamo plan
-da nije bilo Sirka da nam donosi pivo na mesto, nikad ne bi dohvatili 137 metara raketom
Čekao nas je kup na Šumbaru u Hrvatskoj. Voda prelepa, ali totalno drugačija od ove. Kako li smo tamo samo zasrali sa taktikom. Ali i to je sastavni deo takmičenja. O tome u nekom drugom tekstu. Bitno je iz greški izvući pouke i biti spreman kada se slična situacija ponovi, ispraviti te greške. Progutati sujetu, kojom smo po difoltu kao i svi pecaroši nabijeni i sagledati subjektivno situaciju. Za fijasko na Šumbaru kriv sam ja. Ne mi, ne Miša, nego ja. Ali na proleće je opet kup na Šumbaru...
p.s. Pošto je ovo stari text, samo da napomenem, proletos smo na Šumbaru bili drugi
Nemčev Blagoje - Braca
_________________
CT Asterix & Obelix
|
Регистрирај се
Најави се
ЧПП
Членови
Basia i FMJ taka da i 137m se dostizni
